Саопштење Српског привредно-културног клуба, поводом студентског протеста у Србији и озбиљне политичке, али и шире друштвене кризе у земљи
Незадољство студената Београдског и других Универзитета у Србији, има свакако своје оправдање у стању у друштву, привреди, државној и националној политици.
У Србији економско-социјално стање би могло и требало да буде далеко боље од постојећег, за шта је превасходно крива и одговорна постојећа власт која влада већ тринаесту годину. Иако су на први поглед девизне резерве велике, а висина плата и пензија у порасту, те постоји и пораст БДП, реална структура привреде је веома лоша. Због одсуства озбиљне производње у најважнијим гранама привреде (индустрија и пољопривреда пре свега), цене добара и услуга скачу високо. Претворено у евре, то је чак више од неких развијених земаља у Европи, где су са друге стране плате вишеструко веће. Спољни дуг се повећава, а демографски суноврат се наставља. Систем пословних банака сада је готово сасвим у рукама странаца, а спољнотрговински дефицит изразито висок. Сведоци смо даљих концесија страним фирмама бројних националних тапија. Са друге стране стиче се утисак, да добар део јавности, укњучујући стручњаке (где спада и Српски привредно-културни клуб) није детаљније упозната о начину и условима пословања, склапања уговора у привреди и финансијама, представника власти. Тако да се са пуним правом може сматрати да је постојеће стање у привреди још и у горем стању.
О социјалном аспекту, није довољно урађено за помоћ нижим слојевима становништва, који су далеко бројнији од званичне статистике надлежних инситутција.
Са друге стране изостанком адекватне социјалне политике, и бројним злоупотребама, издиже се танки слој повлашћених и материјално богатих, најчешће повезаних вишеструким везама са носиоцима власти (или чине њен део), а некада чак и са криминалним круговима.
Веома важно, катастрофална политика по питању Косова и Метохије. Ту је захваљујући предајама ове власти, пре свега Бриселским споразумом, потом не одбијањем Шолц-Макроновог плана и анекса их Охрида, окупиран и сами Север, КиМ што је било незамисливо у периодима пре доласка напредњака на власт. Поред тога у средишту кризе у Европи последњих година, показало се изузетно државнички лош потез власти у Београду, излазак Срба из институција власти и полиције на локалу на Северу. Када је већ политика власти у Београду на челу са Вучићем, инсистирала да се од 2013. уђе у све институције косовске квази државе, а не да се локални избори организују као до тада по Уставу Србије, а правни и полицијски систем Бриселским споразумом такође укључи у приштински квази оквир, – зашто се усред украјинске кризе, покренуло напуштање од стране Срба локалне власти и полиције на Северу. Да не говоримо о случају Бањска, која није довољно разјашњена. То све иде на цех укупно посматрано катастрофалне политике Александра Вучића по најважнијем државном питању Косова и Метохије.
О нефункционисању правне државе, злоупотребама власти, такође можемо говорити у Србији. Негативна селекција је свуда приметна, а многи од носилаца власти не испуњавају ни минимум стручности и компетентнтости, што се преноси на ниже инстанце у земљи. Изостаје одговорност, или се повремено налазе жртвени јарци за кажњавање, због нерасположења јавности.
То све виде студенти и други слојеви народа у Србији, иако се годинама преко медија убеђују у изузетно сјајно стање у земљи. Са тог аспекта када Народна скупштина често не врши своју функцију, или њен рад функционише неадекватно, бројне афере се отварају, а нерасположење јавности расте. У таквим околностима несрећни догађај са падом надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду оправдано је изазвао гнев читаве јавности, посебно због трагичних људских жртава које су тамо биле и пропуста да се то избегне.
Стога студентски бунт је скренуо пажњу шире јавности на реално стање у земљи и бројне пропусте. Отуда Српски привредно-културни клуб, који се програмски залаже за сасвим други модел и приступ у привреди и друштву, за државотворну политику и демографску обнову, подржава начелно протесте и захтеве студената. Неопходне су корените промене у земљи, укључујући и смене постојеће структуре, која је вишеструко и дубоко компромитована по најважнијим питањима, који су напред само споменути. Председник државе Александар Вучић свакако би требало да врши своју функцију у оквиру мандата за који је изабран, а не да се меша у друге надлежности ван тога.
Са друге стране није могућа у парламентарном плуралистичком систему промена власти ван изборног система. Неопходне су демократске и техничке промене у изборном систему, и начину који се он спроводи. Контрола и чишћење бирачких спискова, увођење додатних елемената контроле (укључујући по могућности и камере и др.), медијски амбијент као веома важан, па све до преиспитивања (што је могуће и без промене Устава) изборног система. Медији под контролом државе би морали објективније да извештавају, а они у приватном власништву, да испуњавају макар минималан кодекс информисања који би се прописао, посебно везано за доделу одређених фреквенција.
Велики је проблем што у Србији се данас види и немоћ значајног дела парламентарне опозиције, пре свега оне прозападне, која покушава да искористи кризу да се дочепа власти ван изборног процеса. Њен први проблем је концепцијске природе јер управо је неомонетаристичко-неолиберални модел у највећем порузроковао лоше економско стање у постоктобарској Србији, некритичко везивање за тзв. европски пут и начин и ефекти вођења земље, док су у претходном периоду били на власти.
Слабост у пракси, патриотске опозиције, која се годинама систематски гуши и слаби од стране власти, али и мешања дела страног фактора, такође долази до изражаја. Промена постојећег веома лошег економско-социјалног концепта, враћање на државотворну политику је нешто што може изнети само удружена патриотска опозиција и здраве снаге у друштву, које свакако нису у постојећој компромитованој власти и делу прозападне опозиције.
Јасно је да се и међу делом протестаната убацују различити подривачки елементи, од невладиних организација финансираних и усмераваних споља, до анационалних елемената. Фактор стручности такође мора бити стављен у први план, као и транспарентност и поштовање закона и уставности.
Отуда је неопходан шири друштвени и политички дијалог да се постојећа криза превазиђе. Избегавање тог дијалога и отварање и скретање пажње јавности на друге теме (питање Војводине и др.) не може дати повољан амбијент за превазилажење кризе.
Српски привредно-културни клуб подржава оправдано незадовољство студената, али и низа других слојева становништва, те позива на општедруштвени дијалог у правцу превазилажења садашње вишеструке политичке, привредне и општедруштвене кризе у земљи.